Preminuo Velibor Džarovski: Kralj fudbalskih nameštaljki i estrade

Velibor Džarovski je u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji bio je poznat kao „kralj fudbalskih nameštaljki“, ali i kao menadžer zvezdama kao što su Zdravko Čolić, Bijelo dugme, Mišo Kovač i Tereza Kesovija.

Poslednjih decenija otvoreno je govorio o tome kako je nameštao fudbalske mečeve i kakvih se mahinacijama služio da dobije zahtevani rezultat, uz opasku da je „amater u odnosu na one koji danas nameštaju“. Džarovski je po sopstvenom priznanju namestio oko 80-ak mečeva u SFRJ.

Namestio u fudbalu rezultat 134:0

Među najveće skandale spada meč u nižim ligima Makedonije 1971. godine kada je utakmica između Leskoeca i Velgošti završena rezultatom 134:0, što je i danas zvanično najviši skor na nekom meču.

Nameštao je i mnoge utakmice Crvene zvezde i Partizana, a smatra se da je najodgovorniji za skandal kada je 1986. poništeno celo poslednje kolo lige SFRJ zbog toga što je većina mečeva bila „štelovana“.

Po sopstvenom priznanju uvek je bio blizak kriminalnom miljeu, o čemu je napisao i predstavu koja se igrala u Makedonskom narodnom pozorištu.

Tvrdio je i da je Tito znao za sva nameštanja koja je pravio, ali da mu je „gledao kroz prste“.

„Meni je Lazar Koliševski pričao kako je u nekom društvu mene neko pomenuo u negativnom kontekstu, na šta je Tito odgovorio: ‘Nemojte da ga dirate, on tak simpatične stvari radi!’ Valjda je pročitao članak o meni u kome je stajalo da sam najveći režiser u titoizmu, posle čega je kroz smeh konstatovao kako je mislio da od njega nema većeg režisera. Revanširao sam mu se tako što sam lično organizovao da jedne godine štafeta krene iz rudnika Stari trg. To je samo meni moglo da padne na pamet“, naveo je u jednom od intervjua.

Varao i na humantiranim akcijama

Priznao je i da je prokockao pare koje je nelegalno prisvajao posle humanitarnih koncerata.

Iako je više puta i u Jugoslaviji i po raspadu zemlje bio privođen, svaki put je puštan i oslobođen optužnica.

Njegova ćerka Milica Džarovska napisala je knjigu o njegovom životu pod nazivom „Džaro – život na kocki“.

V. Ž./Kompas