Igrutinović: U Evropi stvorena zlovolja prema Srbiji zbog stava prema ratu u Ukrajini

Milan Igrutinović u serijalu FoNeta Agreman o spoljnoj politici, ukazao da je Srbija u ovom trenutku u defanzivi, imajući u vidu da se u Savetu Evrope razgovara o prijemu Kosova, dok se u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija priprema rezolucija o genodcidu u Srebrenici.

Pozicija Srbije je u neskladu sa širim tokom evropskih politika, posebno zbog našeg stava prema ratu u Ukrajini i odbijanju uvođenja sankcija Moskvi, precizirao je Igrutinović, napominjući da nam je mnogo zemalja to zamerilo.

Subjektivno gledanje na bliskost Rusiji

Ta zlovolja se preliva na niz drugih tema, predočio je on i ocenio da ne čudi podrška većine zemalja Evropske unije (EU) kosovskoj nezavisnosti.

To je, međutim, pažljivo rađeno, sa više takta prema Beogradu, uz osmatranje šta kosovske vlasti rade na terenu, ali je sada sve to ubrzano, rekao je Igrutinović.

Posebno je apostrofirao baltičke zemlje i Poljsku, koje nisu toliko bile zainteresovane za pitanje Kosova, ali sada Srbiju doživljavaju „subjektivno“, kao blisku Rusiji i zato nemaju obzira prema njenom stavu u odnosu na Prištinu.

Kako je podsetio, danom napada Rusije na Ukrajinu odmah su se čuli glasovi iz EU da su Kosovo i Bosna i Hercegovina (BiH) problematična pitanja na Balkanu.

Proruski uticaj na Srbiju

Pogledi unutar Unije nisu uvek usaglašeni, ali će većina članica, misleći na Srbiju, reći da postoji bojazan da proruski činioci na terenu mogu da učine neku agresivnu stvar i poremete mir, što nije tačno, naglasio je Igrutinović

Prema njegovom objašnjenju, zbog toga su pojačane snage Kfora i EU u BiH i stvoreno raspoloženje da se pitanje Kosova privodi kraju.

Među zemljama EU se kraj sukoba na Kosovu vidi kao priznanje nezavisnosti Prištine, što se popularno naziva normalizaciom.

Srbija u defanzivi

To koristi Aljbin Kurti, koji smatra da nema velike političke cene koju treba da plati, ukazao je Igrutinović i primetio da se te njegove procene do sada nisu pokazale pogrešnim i ponovio da je Srbija u defnzivi i deluje reaktivno.

Kada je reč o rezoluciji o genocidu u Srebrenici, on navodi da su Berlin i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u konfliktu, pa je tim tekstom Nemačka „ukomponovala svoju lokalnu agendu za Bosnu i Hercegovinu i ubacila efekat u Gazi“.

Dodik ne priznaje Nemca Kristijana Šmita kao visokog predstavnika u Bosni, a Nemačka podrška Sarajevu ide dalje od onoga za šta su zainteresovane druge zemlje Kvinte, objašnjava Igrutinović.

Teško do otvaranja novih EU poglavlja

On smatra da je Nemačka pod veliki udarom kritike zbog podrške Izraelu i slabe osude stradanja Palestinaca u Gazi i da je u tom kontekstu pozicija srpskog naroda, iako vuče istorijski teret zbog Srebrenice, sasvim sporedna.

Rezolucija jednim okom gleda Srebrenicu i naredne godine 30. godišnjicu, dok sa druge strane relaksira nemačku poziciju prema onome što se događa u Gazi, konstatuje Igrutinović.

Ukazujući da bi bio „vanredno pozitivno iznenađen“ kada bi Srbija u narednom periodu otvorila neki klaster u evropskim integracijama, on je podsetio da su evropske integracije u stagnaciji od kraja 2021. godine.

Zapadni Balkan nije jedini u čekaonici

Kako je precizirao, za Srbiju su vezana tri ključna pitanja – Kosovo, spoljnu politiku i izostanak napretka u poglavljima 23 i 24 koja se bave vladavinom prava i osnovnim pravima.

Sa druge strane, navodi Igrutinović, EU sada gleda i na Istok kada je reč o proširenju, pa Zapadni Balkan više nije jedini „na čekanju“.

To su sada dva skupa mehanizma čiji se zupčanici ne hvataju baš najbolje i bio bih iznenađen kada bismo dobili otvaranje klastera, jer bi to bio signal boljih odnosa sa EU, ali bojim se da se to neće desiti, zaključio je Igrutinović.

FoNet