„Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid“: Šta piše u predlogu rezolucije UN o Srebrenici

Postoje indicije da bi Srbija mogla da izdejstvuje odlaganje glasanja za nekoliko nedelja i da tako „kupi“ određeno vreme za dodatno lobiranje da se rezolucija ne usvoji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazao je nervozu prethodnih dana prilikom svog boravka u Njujorku, koju je naročito izrazio prema bivšim republikama Jugoslavije koje planiraju da podrže rezoluciju.

Razlog zbog kojeg Srbija ne želi da se usvoji rezolucija isključivo je političke prirode jer predsednik Vučić još od devedestih godina u domaćoj javnosti negira masovna ubistva u Srebrenici, dok u međunarodnim obraćanjima poslednjih deset godina priznaje da je to bio „užasan zločin“.

Šta se dogodilo u Srebrenici?

Ratni zločin u Srebrenici izvršen je u julu 1995. godine, kada su planski zarobljeno i ubijeno 8.372 muškaraca starosti od 12 do 77 godina, a potom zakopano u 12 masovnih grobnica na obližnjim lokacijama, dok je oko 30.000 žena i dece bošnjačke nacionalnosti prisilno relocirano.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu (Haški tribunal) je 2004. godine u presudi protiv generala Vojske Republike Srpske Radislava Krstića konstatovao da je u Srebrenici izvršen genocid po naređenju generala Ratka Mladića.

Međunarodni sud pravde je 2007. godine podržao ovu presudu i konstatovao da se u Srebrenici dogodio genocid na ograničenom području. Potom je 2013. godine Holandija proglašena odgovornom jer njene snage u okviru UN trupa nisu sprečile ubijanje bošnjaka u Srebrenici.

U svim presudama u vezi sa Srebrenicom, uključujući i onoj koja je kasnije izrečena Ratku Mladiću, konstatuje se pojedinačna odgovornost za genocid vojnog i političkog vrha Republike Srpske, uz podršku tadašnjeg rukovodstva Savezne Republike Jugoslavije i njene članice Republike Srbije.

Negiranje genocida

Srpske vlasti tvrde da je broj žrtava manji od 4.000, kao i da je činjenica da su ubijeni samo muškarci dovoljna da se ovo delo proglasi samo ratnim zločinom umesto genocidom.

Postoje optužbe da nevladine organizacije poput Majki Srebrenice marketinški promovišu tragediju tako što svake godine na komemoracijama 11. jula naknadno sahranjuju ranije pronađene posmrtne ostatke, što su kritikovali Centar Simon Vizental i nekoliko država poput Izraela i Grčke.

Najveći problem verovatno leži u činjenici medijske propagande kojoj su građani Srbije bili izloženi tokom devedesetih, zbog čega većina pre 2000 godine nije znala šta se zapravo dešavalo u ratu u Bosni i Hercegovini, od opsade Sarajeva do zločina u Srebrenici.

Predlog teksta rezolucije UN koja nosi naziv „Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine“ prenosimo u celosti.

Tekst predložene rezolucije o Srebrenici

Odlučuje se da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine i da se svake godine obeležava.

Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida i pozivaju sve članice UN da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijajući posebne programe za negovanje sećanja, kako bi se sprečio revizionizam i ponavljanje genocida u budućnosti.

Bezrezervno se osuđuju svi akti glorifikovanja osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovornih za genocid u Srebrenici.

Naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i dostojanstvene sahrane i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici.

Pozivaju se sve zemlje da u potpunosti ispunjavaju obaveze u skladu sa Konvencijom UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u skladu sa međunarodnim običajnim pravom o sprečavanju i kažnjavanju genocida, imajući u vidu relevantne odluke Međunarodnog suda pravde.

Poziva se generalni sekretar UN da uspostavi informativni program UN „Genocid u Srebrenici i UN“ započinanjem aktivnosti u sklopu priprema za obeležavanje 30. godišnjice, 2025, i dalje zahteva od generalnog sekretara da skrene pažnju na rezoluciju svim državama članicama UN, organizacijama iz sistema UN i organizacijama civilnog društva.

Pozivaju se sve države članice UN , organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući komemoracije i aktivnosti, posebne memorijale i odavanje počasti žrtvama genocida u Srebrenici 1995. godine, kao i odgovarajuće edukacije i aktivnosti podizanja javne svesti.

V. Ž./Kompas