Gledajte u Ikeu, videćete iza horizonta

Uprkos imperativnoj ideji profita na kojoj počiva tržišna ekonomija i danas i konzumerizma koji je decenijama komunicirao mantru o potrebi da se kupe proizvodi koji nam često uopšte ne trebaju, novi vek u kojem smo vec skoro 25 godina uneo je neke novine u promišljanje i onih najslavnijih šampiona preduzetništva.

Promoter modernizma u dizajnu

Najsvežiji primer je slučaj švedskog giganta Ikea, koji je nedavno u Srbiji lansirao kampanju Cirkuliranje.

Sa 219.000 zaposlenih, 800 miliona poseta na godišnjem nivou u 450 prodajnih objekata, godišnjim prometom od preko 43 milijarde evra za 2023. te respektabilnom profitabilnošću, ovaj globalni lider u domenu nameštaja je i među 10 najvećih lanaca za prodaju hrane na svetu (van tržišta SAD).

Kroz konstantnu inovaciju Ikea je od dugo potcenjivanog proizvođača nameštaja upitnog kvaliteta prerasla u živi showcase kako se kompanija u tržišnim uslovima kroz permanentnu promenu prilagođava okolnostima u kojima je.

Ikea, taj prometejski promoter modernizma u dizajnu,  je nekada percipirana kao destinacija za First Homerse, populaciju koja se prvi put kući u životu i dobro se sećam kad sam pre 30 godina kupio svoj Ikea vadičep, set krpa, lampu i dve špatule. Špatule sam davno izlomio, krpe zamenio, međutim obična Tertial inžinjerska lampa je nekim čudom kod mene opstala.

Posle 15 stanova koje sam promenio, lampa mi se bila malo ulupala, negde se u seljenju zagubila jedna opruga iz suspenzije. Ni sam ne znam ko mi je rekao da Ikea, ukoliko doneseš lampu, često poklanja deo koji nedostaje bez ikakve naknade. To se i doslovce desilo, gde je ljubazni prodavac objasnio da je taj gest, da mi se pokloni opruga za lampu koja mi nedostaje, deo njihove misije.

Vrednosna matrica i ideja održivosti

Prostom čoveku sasvim sigurno nije jasna logika zašto bi jedna profitno orijentisana kompanija pomagala opravku 30 godina stare lampe koja danas nova košta malo manje od 2000 dinara. Zar ne bi bilo logičnije da posle 30 godina kupim novu, po više nego pristupačnoj ceni?

Upravo na tom vrednosnom aspektu Ikea godinama promoviše vrednosnu matricu koja korelira sa korporacijskim vrednostima ali i ličnim vrednostima njenog osnivača, preminulog Ingvara Kampara.

Godinama mi se čini da Ikea kroz direktnu i transparentnu komunikaciju apeluje na mene kao i na sve kupce da budemo finansijski razboritiji, odmereni i obzirni, da razmišljamo o ličnom doprinosu održivosti što je direktno u koliziji sa teoretskom definicijom profitne orijentacije jedne kompanije. Jer, zašto bi nekom bilo u poslovnom interesu da ono što posedujem koristim što duže?

U ovoj postmodernoj eri tržišne ekonomije nije više dovoljno da tržištu isporučite što kvalitetniji proizvod, po što povoljnijoj ceni, održavajući nivo potrebne margine. Kao nikad do sada, kupca zanima etos kompanije, vrednosti u koje veruje i upražnjava ta kompanija pa tek sam proizvod, čijom kupovinom on želi da postane deo te vrednosne matrice.

Ikea ovim manevrom zapravo galvanizuje tržište koje na izrečen stav, o besplatnoj opravci postojeće kupljene robe,  koji na prvi pogled deluje antiproftno reaguje još većom privrženošću kada je u pitanju neka naredna kupovina.

To je ujedno i srž kampanje Cirkuliranje koju je lansirala Ikea. U pitanju je formalno oglašavanje opcije da će vam Ikea pomoći da popravite, ukoliko je mogućnosti, neki od već kupljenih Ikea proizvoda, opcije koju sam nekim čudom sam otkrio pre par godina.

Ikea „vidi“ što je većini iza horizonta

Međutim, Ikeu je moguće posmatrati i kao pouzdan indikator finansijskih tendencija na globalnom tržištu. Imajuću i vidu Ikein vrlo kompleksan produkcijski i logistički lanac, Ikea je očekivano vrlo osetljiva na valutne turbulencije. Problemi sa logistikom izazvani pandemijom te Covid inflacija su doprineli da je na globalnom nivou došlo do generalnog rasta cena.

Centralne banke su reagovale dizanjem nivoa referentnih kamatnih stopa sa ciljem da uspore tempo daljeg pozajmljivanja novca te zauzdaju inflaciju i tokom 2024. i 2025. godine se može očekivati smirivanje inflatornog talasa nastalog  i kao posledica ruske invazije na Ukrajinu i rasta cene energenata na svetskom tržištu.

Ukoliko posmatrate kako se tržišno postavlja Ikea, imate utisak da Ikea na nivou rizika već „vidi“ nešto što je većini iza horizonta. Skoro polovina Ikea asortimana ima korigovane, niže cene što je izvesno pouzdan indikator o inflatornim kretanjima na globalnom nivou i najava sniženje cene zaduživanja na bankarskom tržištu.

U malim stvarima se često na tako jasan i transparentan način ogleda šira slika. Možete to opaziti na čudnim mestima, recimo do čekate u Ikea restoranu u redu da kupite porciju od osam ćufti u sosu, sa varivom od graška sa pire krompirom za 299 dinara.

Ako je verovati Ikei, pred nama je jedan mirniji finansijski period, na globalnom nivou.

Autor je direktor Fondacije Kompas