Eko takse ne idu u ekologiju, ali pune budžet
Država privredi redovno naplaćuje ekološku taksa, ali novac ne troši na rešavanje ekoloških problema. To joj, međutim ne smeta da ih i dalje naplaćuje.
Ekologija, ilustracija (Foto: Lochaven / Creative Commons 2.0)
Novac koji poslednjih 20 godina naplaćuje kroz ekološke takse država uglavnom ne troši na zaštitu životne sredine. Analize Fiskalnog saveta pokazuju da se od 2011. do 2022. po osnovu ekoloških naknada u budžet iz privrede „prelilo“ 337 milijardi dinara. Procenjuje se da je Srbija za te pare do sada mogla da reši barem trećinu problema ekologije.
Šta to znači?
To znači da Srbija od naknada za životnu sredinu redovno dobija više novca nego što vraća u životnu sredinu.
Prema procenama nadležnih, potrebna ulaganja u ovu oblast su 12 milijardi evra. To znači da ima gde da se novac namenski potroši – da ima volje. Ministarstvo finansija nije odgovorilo na pitanja Nove ekonomije.
Šira slika
Visina naknada za ekološku taksu uređena je posebnom uredbom, koja ih razrezuje shodno veličini preduzeća i šifri delatnosti koju ta firma obavlja.
Ako preduzeće ima veliki negativni uticaj na životnu sredinu, godišnja eko-taksa za mikro pravna lica i preduzetnike je 20.000 dinara. Za mala pravna lica je 200.000 dinara, za ona srednje veličine onih koji mnogo zagađuju godišnja obaveza je 500.000 dinara, a za „velike“ dva miliona dinara.
Nova ekonomija